Kako napuniti akumulator za automobil sa punjacem od Netbook – 2. deo

Zbog velikog interesovanja za ovaj clanak u ovim ledenim zimskim danima kada vecina vozaca ima problema sa akumulatorskim baterijama u svojim automobilima, postavljen je drugi deo ovog clanka sa novim i korisnim informacijama. Prvi deo clanka ovde.

Zasto se olovni akumulator prazni na niskim teperaturama?
Tehnicki gledano, olovni akumulator se ne prazni sam od sebe na niskim temperaturama ali zbog takvih uslova moze doci do smrzavanja tecnosti (elektrolita) u samom akumulatoru sto drasticno otezava njegovo ispravno funckionisanje pa dobijamo utisak da je oslabio ili da se ispraznio. Lagano “otoplavanje” na sobnoj temperaturi tokom 10-ak sati moze povratiti vas akumulator u upotrebu (do sledeceg smzavanja). Posledicno, ova pojava nas tera da svoj automobil vise “verglamo” i onda dolazimo u situaciju da stvarno ispraznimo akumulator pa je punjenje neminovno.

Kako utice spoljasnja temperatura na rad olovnog akumulatora?
Uticaj spoljasnje temperature ima veliki uticaj na rad akumulatora. Ekstremno visoke temperature (preko 50C°) tehnicki ne smanjuju njegov kapacitet ali uticu na njegovo “starenje” tj radni vek zbog moguceg isparavanja elektrolitske tecnosti i dodatno mogu uticati na samo-praznjenje. Ekstremno niske temperature sa druge strane imaju drasticno vidljiviji efekat. Na temperaturama koje su manje od +20C°, sa svakim stepenom nize, kapacitet akumulatora opada za 1%. Na temperaturama od oko -20C°, kapacitet akumulatora se moze smanjiti za citavih 70% sto nas dovodi u nezgodnu situaciju da ne mozemo “upaliti” automobil. Sledeci grafikon prikazuje zavistonst kapaciteta u odnosu na temperaturu:

Kako uopste napuniti olovni akumulator?
Na ovo prosto pitanje, postoji prost odgovor, pomocu punjaca! Medjutim, nemamo svi u kuci spreman punjac akumulatora pa je dovijanje pomocu stapa-i-kanapa neophodno.
Dakle, da bi smo napunili akumulator neophodan je izvor jednosmerne struje (ispravljac / punjac). Snaga tog izvora (“amperaza”) nam direktno utice na vreme punjenja. U tu svrhu prakticno nam moze posluziti bilo koji ispravljac koji daje izmedju 17 – 22V. Isuvise nizak napon ispravljaca (tehnicki ispod 14V) nece uopste dovesti do punjenja akumulatora dok previsok napon moze dovesti do pregorevanja ispravljaca – akumulatoru nece da fali nista! Ispravljaci od laptop ili netbook / notebook racunara upravo imaju taj raspon izlaznog napona. Ispravljaci od mobilnih telefona, minijaturni “sa buvljaka” ili od druge sitne elektronike nazalost ne mogu da posluze u ovu svrhu, jednostavno, preslabi su za ovu namenu.
U prvom delu ovog clanka je detaljno opisano kako to uraditi uz pomoc najobicije auto halogene sijalice i punjaca za netbook racunar. Moram napomenuti da je sijalica OBAVEZNA jer nam ona stiti sam punjac od prevelike struje / opterecenja. Prakticno mozemo koristiti bilo koju 12V sijalicu, ali zavistno od njenje snage zavisice i struja punjenja tj potrebno vreme punjenja. Sto jaca sijalica, krace vreme punjenja i obrnuto. Ukoliko se vas ispravljac od racunara pocne grejati vise nego sto je to uobicajeno za njegov normalan rad, postavite slabiju sijalicu u kolo.

Kako povezati akumulator na ovako improvizovan punjac?
Sledeca shema/skica prikazuje kako povezati akumulator “redno” preko sijalice na punjac/ispravljac.

Dodatna pitanja?
Posaljite komentar. 🙂

DOPUNA (11.08.2012)

Ukoliko zelite da napravite dobar i tesko unistiv punjac sa svim potrebnim zastitama i kontrolama (vojna verzija) predlazem vam da pogledate ovu Macolinu konstrukciju postavljenu na EliteSecurity forumu:

Tesko unistiv PB automatski punjac

Nov ZMSDR PIC firmware i USB kontrolni program

Posle izrade TX prototipa koji sam predstavio u predhodnom postu, doslo je na red da se malo i PIC firmware izmeni.

Nov PIC firmaware verzije 1.2 sadrzi novu opciju za upravljanje predajnikom (prebacivanje RX/TX). Ova opcija je relativno prosta i njena funkcija se svodi samo na ukljucivanje i iskljucivanje napona na RA2 pinu od PIC kontrolera koji se dalje koristi za relejni preklopnik (kod antene) i zaustavljanje/startovanje de/modulatorskog kola kako bi izbegli da prijemnik radi dok je ukljucen predajnik i obrnuto.

Za kompletiranje TX funkcije bilo je neophodno i modifikovati medju-program (u mojoj postavci) SDRBrowser koji je zaduzen za “slusanje” programskih dogadjaja koje proizvodi DSPRadio. Prakticno, kada se u DSPRadio ukljuci predaja, SDRBrowser prepozna taj “dogadjaj” i shodno tome posalje komandu PIC kontroleru za ukljucivanje predajnika.
SDRBrowser u ovom trenutku nije Open Source tako da sam izvorni code za Mac OS X dobio direktno od autora Gerrit Polder PA3BYA kome se ovom prilikom zavaljujem.

Svi spomenuti programi, PIC firmware (hex), USB kontrolni program (source) i modifikovani SDRBrowser (binary) su dostupni na SVN repozitorijumu ZMSDR projekta na adresi http://sourceforge.net/p/usbpicsi570/code/.

ZMSDR I/Q TX

Prica o SDR predajniciima zahteva razumevanje rada SDR prijemnika. ZMSDR prijemnik je baziran na duplo balansirajucem “Tayloe” mikser-u. TX zahteva prakticno iste elemente ali signale je neophodno poslati u suprotnom pravcu. Ideja da se koristi jedan isti sklop uz upotrebu relejnih prekidaca je zanimljiva kada se pogleda da je na trzistu dostupan minijaturni “reed” releji  koji je predvidjen za rad na visokim ucestanostima. Detalji oko ovoga uskoro.

Za predajnik je dakle neophodan modulaciski sklop koji nase I/Q signale iz programa mesa sa podesenom ucestanoscu lokalnog oscilaora kako bi se kao rezultat tog mesanja dobio signal na izabranoj ucestanosti i osobina koje smo postavili iz SDR programa.

Sledeca slika prikazuje spektralni izgled I/Q signala koji se generisu iz DSPRadio programa.

Prakticna realizacija modulatorskog (mikser) sklopa se svodi na upotrebu CBT3253 prekidackog kola dok se komplementarni I i Q signali dobijaju upotrebom diferencialnog pojacivaca OPA1632.

Ovaj HF predajnik moze raditi u opsegu 0 – 30MHz i prakticno sa svim vrstama modulacija (SSB, LSB, CW, FM, AM, DRM i ostali digitalni modovi). Ucestanost lokalnog oscilatora (LO Input) mora biti 4 puta veca tj isto kao i kod prijemnika.

Update 1: Kratak update, gore prikazani koncept se pokazao kao ispravnim i mali prototip koji sam napravio ovako je PRORADIO!

Update 2: situacija sa ovom shemom postaje sve zanimljivija. Posle malo testiranja, koncept sa diferencijalnim pojacivacem se pokazao kao jako dobar jer njegova simetricna struktura u potpunosti “lezi” ovoj nameni. Evaluacijom sheme dosao sam do zakljucka da izlazni transformator NIJE potreban kao ni druga grana miksera tj izlaz sa nozice 9 iz CBT3253 (eventualno paralelnim povezivanjem obe grane mesaca mozemo prepoloviti njegove gubitke tj prepoloviti unutrasnji otpor prekidackih elemenata). Takodje prvi rezultati daju veoma dobar rezultat sto se tice izlazne snage. Po mojem pre-eliminarnom merenju, moguce je dobiti 100-150mW snage sa SSB modulacijom direktno iz samog mesaca! Jos jedna zanimljiva stvar lezi u tome da cak ni negativno napajanje za operacione pojacivace nije neohodno, uz malu posledicu da gubimo deo izlazne snage zbog cinjenice da ovi pojacivaci nisu “reail-to-rail”. Upotrebom alternativne varijante kao npr THS4521 diferencijalnog pojacivaca (rail-to-rail output) i ovaj problem bi verovatno bio resen uz opciju da je moguce kompletan sklop napajati samo sa jednostrukih +5V bez degradacije perfomansi! I zadnja bitna izmena, kondenzatori na izlazima pojacivaca (koji su za prijemnik sluzili kao integrator) takodje NISU potrebni. Jos jedna fina stvar vezana za ove pojacivace i njegovog “bias” (2 nozica) ulaza lezi u tome da smo tako izbegli 10-ak elemenata koji su u nekim drugim slicnim shemama sluzili za simetriranje DC ofseta sa leve i desne strane mesaca – ovde se to radi automatski! Jedina mana (ako to uopste moze da se tako i nazove) lezi u tome da je neophodno koristiti opornike (R1 – R8) sa veoma malom tolerancijom, reda 1% ili manje kako bi odrzali apsolutnu simetriju diferenijalnog pojacivaca.

Update 3: Postavljena prva verzija sheme SDR I/Q modulatora

ZMSDR TX v1.0 Schematic PDF

73 de YU3MA

DRM – Digital Radio Mondiale – Dream Radio

sdr

Slikovit primer iz DRM programa Dream Radio, radio stanica DRM RUVR 1B drugi program na fkrekvenciji 9764KHz koriscenjem ZMSDR radio prijemnika.
Odlicno se cuje, dobre propagacije, zanimljiv sadrzaj …

DRM RUVR 1B  je Ruska radio stanica koja u odredjenim terminima emituje radio program u DRM (Digital Radio Mondiale) formatu preko KT opsega na Srpskom jeziku. Nazalost, trenutno u Srbiji nema (komercijalnih) radio stanica koje emituju signal na kratkim talasima u DRM niti bilo kom drugom formatu.

Tehnika potrebna za emitovanje DRM signala je u ovom trenutku vrlo prosta i dostupa cak sta vise to je jedna te ista tehnika koja se koristi posljednjih nekoliko decenija samo malo “pametnije” iskoriscena. Vecina komercijalnih radio stanica koriste svoju postojecu (staru) opremu za emitovanje AM modulisanog signala na kratkim talasima ali uz DRM interface emituju i digitalni zvucni signal slusaocima kao u primeru sa slike.

SDR PA3FWM vs YU3MA

Posle izmene koncepta koji sam predstavio u verziji V2.1 revizija 3 ZMSDR-a, prijem signala se drasticno poboljsao. Dodatni BPF fino podesen za 3.7MHz je uneo dodatno poboljsanje. Koliko je to sve dobro ispalo, mozete videti u prilozenoj slici gde uporedno prikazujem frekventni spektar oko 3.7MHz sa ZMSDR poredjen sa cuvenim DC SDR-om (websdr) od PA3FWM. Slika govori sama za sebe … 😉

Slikovit pregled kondenzatora po vrsti-materijalu-nameni

Prenosim tekst autora macolakg koji je postavljen na ES forumu …


Kondenzatori za SMPS aplikacije;

Svi (tj. bar vecina) znamo da kroz kondenzatore ne tece jednosmerna struja. Prilicno cesto dolazi do zabune, pogotovo kod neiskusnijih elektronicara, o pojmu jednosmerne struje. Taj pojam mozemo rasclaniti na dve vrste: Na “cistu” jednosmernu struju, odnosno struju nepromenljivog inteziteta u vremenu i struju koja tece u JEDNOM smeru a promenljivog je inteziteta.
Ova druga, koja je promenljivog inteziteta, radi jasnijeg shvatanja, se cesce (a i ispravnije) naziva pulsirajucom jednosmernom strujom. Prakticno, pulsirajuca jednosmerna struja je vid zbira jednosmerne i naizmenicne komponente struje, pri cemu naizmenicna komponenta nema dovoljan intezitet da promeni smer kretanja struje.

Svaka pulsirajuca struja, ma koliko male bile promene u njenom intenzitetu, tece kroz kondenzatore puneci i prazneci iste.

Kondenzatori (realni) nisu savrseno napravljeni. Osim kondenzatora, u njemu samom se nalazi i vise parazitnih, nezeljenih, elemenata. Najbitniji su ekvivalentna serijska otpornost (ESR), ekvivalentna serijska induktivnost (ESL), i sopstvena rezonantna ucestanost (f0)…

Ekvivalentna serijska otpornost ili ESR je skup svih tipova termogenih gubitaka (gubici u izolacijama i u otpornostima samih provodnih elemenata od kojih je doticni kondenzator gradjen) u kondenzatoru i predstavljena je kao otpornik serijski vezan sa kondenzatorom (najcesce tako, mada moze i kao paralelna optpornost), radi jednostavnije analize sklopa.

Ekvivalentna serijska induktivnost ili ESL je skup svih induktivnosti u kondenzatoru, predstavljen jednom zbirnom, radi jednostavnije analize.

Sopstvena rezonantna ucestanost ili f0 je ona pri kojoj kondenzator (idealni) sa sopstvenom serijskom induktivnoscu stupa u serijsku rezonansu, tj. to je ona ucestanost pri kojoj su reaktivni otpori idealnog konndenzatora i njegovog parazitnog induktiviteta jednaki.

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – — – – – – – – – – –

ESR, ESL i f0, nisu od znacaja ako struja ne tece kroz kondenzator, tj. ako je napon na njegovim krajevima konstantan.
Spoljno kolo (ono za koje je spojen kondenzator) ga “vidi” kao idealan kondenzator.
Medjutim, kada kroz kondenzator pocne teci struja, njegova “idealnost” opada srazmerno toj struji i srazmerno njenoj frekvenciji, sve dok se ne priblizi frekvenciji serijske rezonanse f0.
Na frekvenciji f0, kondenzator je upravo najbolji u svojoj ulozi, jer se reaktansa samog kondenzatora i njegove parazitne ESL ponistavaju zato sto su suprotnog karaktera. Jedina preostala, ometajuca komponenta je ESR, koju ne mozemo izbeci.

Presudjujuci faktor koji odredjuje granicu upotrebe jednog kondenzatora je njegova temperatura, koja zavisi od termogenih gubitaka u kondenzatoru, a koji rastu nelinearno sa prirastom frekvencije struje kroz njega i kvadratno sa prirastom velicine struje kroz njega.

Sama konstrukcija (gradja) odredjenih vrsta kondenzatora je obicno podredjena uslovima brze serijske proizvodnje.
Zato im se razlikuje cena i oblast namene…
Ne postoji kondenzator koji moze “pokriti” sve oblasti namene. Zato ih mozemo podeliti upravo po gradji i oblastima namene za koje su predisponirani u proizvodnji:
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
Elektrolitski (aluminijumski i tantal, ima ih jos vrsta, ali ovo su najcese korisceni):
Po nameni:
– kao pomocna napajanja malene potrosnje, za podrsku memorija kod nestanka glavnog napajanja.
Predstavnici su “Gold cap.”, Super cap.” i sl.., a osobine su im da imaju jako veliki kapacitet i nisu sposobni za protok
vecih struja kroz njih, pogotovo ne za vise frekvencije (vrlo veliki ESR i ESL).

– multinamenski Al i Tantal Elko, kratkog radnog veka 1000-3000h, namenjeni za odredjivanje vremenskih
konstanti, kao sprezni kondenzatori i “lakse” filterske aplikacije, osrednji ESR i ESL, za niske ili
audiofrekventne opsege, jevtini i za niskozahtevne aplikacije, i to su oni koje NAJCESCE nalazimo po
prodavnicama elektronskog materijala.

– Elko za “teze” filterske aplikacije ili kao sprezni za vece struje, mali ESL i ESR, dugacak radni vek >5000h,
sposobni za vece struje i radne temperature, poznati kao low-ESR, znatno skuplji i teze nabavljivi…

– Elko za udarna praznjenja ili rezonantno-komutacione aplikacije, ultra niski ESR i ESL, veoma skupi,
specijalna izvedba sa mnogo uvodnih i prikljucnih mesta UNUTAR njega, veoma dugacak radni vek pri
visokim radnim temperaturama i enormnim strujama, ne retko sa elementima za forsirano hladjenje (voda,
vazduh ili siroke nalegajuce povrsine), namenjeni za industrijske flash lampe, pogon lasera, udarnih
generatora, CD punktovanje i sl. , tesko nabavljivi, orijentisani za industrijsku, vojnu ili aerokosmicku
upotrebu….

– Elko za dobru imitaciju kvaliteta, namenjeni za lep izgled u gepeku automobila, veoma skupi sa osrednjim
ESR i ESL prema deklarisanom kapacitetu, sposobni za osrednje struje i temperature, osnovna namena
je impresioniranje posmatraca i lako uzimanje novca kvazi audiofilima 🙂 priblizno pripadaju grupi
low-ESR, osim sa kategorijom cene.., najcesce se zapazaju na tuning-stiling predstavama…
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
Blok kondenzatori (folijski, keramicki i jos puno toga, ne poseduju provodljive tecnosti u sebi)
Po nameni:
– multinamenski za sprezne i filterske namene manjih zahteva, predstavnici su papirni, uljno-papirni,
poliester-film(KT,MKS) i sl., pristojno mali ESR i ESL (ali za par redova velicina bolji od bilo kog Elko),
jevtini i lako nabavljivi.

– za vece struje pri nizim frekvencijama, polipropilen-film (KP) ili polipropilen-metalized-film(MKP)
kondenzatori, konstrukcije od namotanih folija, namenjeni za korekciju cos-fi, start motora ili pomeraj
faze kod istih, za radne ucestanosti reda neku stotinu Hz, mali ESR i los (veliki) ESL, vrlo prihvatljiva
cena, laka nabavka.

– ovi isti iz prethodne kategorije, prestampani zlatnim kaligrafskim slovima i bombasticnim imenima (sito-
stampa je mocna pojava :-), nahvaljeni po audiofilskim casopisima, sa istaknutim dobrim osobinama koje
uopste nisu od posebnog znacaja za audio, a nepomenutim osobinama koje su jesu od znacaja, veoma
skupi, namenjeni za lako premestanje novca iz dzepa audiofila u dzep proizvodjaca, najinteresantnija
osobina im je da izvorni proizvodjac (posto se konacni bavi samo sito-stampom) PRISTAJE da ustupi
konacnom proizvodjacu, nestampanu (blanko) seriju uz pristojnu novcanu nadoknadu (ponekad se moze
otkriti logo izvornog proizvodjaca UNUTAR kondenzatora kada ga rasturimo, a ja ih iz pristojnosti necu
pominjati :-), inace je pozeljno da fizicki budu sto veci …

– kondenzatori za vece struje i industrijsko-profesionalne namene (KP,MKP), oblast srednjih frekvencija
( (ovi bi vec trebalo da pripadaju prethodnoj kategoriji), viseslojna konstrukcija sa paralelnim spajanjem
listica unutar, maleni ESR i ESL.

– kondenzatori za velike impulsne struje, SMPS, snubber i rezonantne aplikacije, poznati kao power-
capacitors, cesto imaju po nekoliko izvoda (nozica) ili su trakasti i siroki, za srednje ucestanosti
(1MHz, polistirol (stirofleks) i cela paleta keramickih kondenzatora. Po
strujnoj sposobnosti ima ih u sirokom rasponu. Njima se u ovoj temi necemo posebno baviti, osim kod
nekih decoupling mera.

– High-power kondenzatori, sposobni za veoma velike struje reda stotina ampera/uF, ima ih za razne
opsege frekvencija, obicno imaju forsirano hladjenje (vazduh, voda, ulje, isparavanje inertnih gasova u
tecnom stanju i sl.), ne doticu ovu temu, pa cemo samo navesti njihovo postojanje i osnovne osobine,
ekstremno mali ESR, ESL prema frekventom opsegu, izuzetno skupi i kvalitetni, gradja orijentisana ka
uspesnom odvodjenju toplote iz njih…

Toliko za sada. Nastavak sledi…
Pozdrav


http://www.oe1ira.at/hc/hammarcapac.html

ES Forum:  Slikovit pregled kondenzatora po vrsti-materijalu-nameni

PCB prototip za ZMSDR v2

Prvi prototip PCB za ZMSDR v2 sa SMD komponentama. PCB ne sadrzi lokalni oscilator i USB kontroler.
Materijal za PCB: 1mm Laminat CEM-3 PTF JEDNOSTRAN
Tehnika izrade PCB: Laser printer + Laminator

Napomena: PCB na slici nije u potpunosti skopljena..

HQ modifikacija za TDA7294 – HiFi Audio Amplifier 5Hz – 200Khz

Kao mali odmor od SDR-a (verzija 2 uskoro), uzeo sam da napravim simpatican audio pojacivac baziran na ST-ovom IC TDA7294. Ovaj IC po specifikaciji ima jako dobre karakteristike i veliku izlaznu snagu od cak 100W. Naznacena snaga se odnosi na “muzicku snagu” dok je realna RMS snaga oko 50W sa THD < 0.1%. Sve u svemu podosta snage za jedan IC sto je fino ako zelite da napravite bas dobar audio pojacivac za kucnu upotrebu. Ovaj tekst opisuje kako modifikovati originalnu shemu u svrhu dobijanja jos boljih karakteristika.

Pojacivacki modul je skopljen po specificnoj shemi (iskreno nigde nisam video takvu implementaciju) koju mi je predlozio “veliki mag” za elektroniku i moj kolega Macola (KG). Posto ovaj IC predstavlja jedan snazni operacioni pojacivac, shema je koncipirana da tako i radi tj kao DC pojacivac sto znaci da radi od 0Hz i prakticno do nekih 200KHz sto je vise nego dovoljno za kvalitetno audio pojacalo. Obizrom da radi kao DC pojacivac, ovako modifikovana shema moze da se koristi i kao npr driver za jednosmerne motore kod CNC i slicnih masina. Posto ipak pravimo audio pojacivac, ulazni signal je doveden preko “velikog” blok (nikako elektrolit) kondenzatora od 4,7µF/63V cime smo prakticno odeskli donji frekventni opseg da pocinje od nekih 5Hz. Ovo je i dalje jako dobar paramater koji ce kao rezultat da proizvede veoma prijatan bass u zvucnicima.

Glavna modifikacija sheme (pricamo o modifikaciji osnovne sheme iz data sheet-a za ovaj IC na prvoj strani) se svodi na to da je  C2 elektrolit izbacen i umesto R2 680Ω otpornika sa invertujuceg ulaza (nozica 2) postavljen 1KΩ prema masi. C2/R2 su u osnovnoj shemi sluzili da se oslobodimo DC offseta na izlazu. Obzirom da elektrolitski kondenzatori sami po sebi nisu savrseni tj i oni pate kao akumulatorkse baterije od tkz “memorijskog” efekta (pojava koja se javlja kada npr ispraznite totalno elektrolit i posle nekog vremena na njemu se opet pojavi potencijal), ukljanjanjem ovog kondenzatora smo postigli za nekoliko decimala bolju totalnu harmonicku distorziju (THD) pri maloj snazi.

Kao “side efekat” ove modifikacije, postoji opasnost da se na izlazu pojavi jednosmerni napon (zbog pada napona na samim provodnicima usled prolaska struje mirovanja) sto moze biti veoma opasno za zvucnike. Da bi resili i ovaj problem, primenjen je metod razvodjenja mase po principu “zvezde” (inace stara “caka” kod audio pojacivaca). Ovo prakticno znaci da se SVE mase koje su potrebne za IC i ostale R/C komponente (oko 10-ak zica) razvode kao POSEBNE zice i na kraju spojene/zaletovane BUKVALNO u jednu jedinu tacku. Zice za masu koje idu ka IC/R/C mogu da budu relativno manjeg preseka (ja sam koristio zicu iz UTP kabla), dok je za masu od zvucnika, izlaz iz IC, srednji izvod od transformatora i samo napajenje IC-a potreban veci presek (reda 1mm i vise). Takodje, +/- zice za IC se sa druge strane trebaju zaletovati opet BUKBALNO na izvode ispravljackih elektrolita. Na ovaj nacin smo anulirali pad napona na samim provodnicima (verujte mi nije bezazlen ako se ovako ne radi), smanjili eventualne probleme oko “brujanja” i obezbedili “skoro apsolutni” nulti potencial na invertujucim/ne-invertujucim ulazima IC-a. Rezultat ovakvog pristupa je DC offset na izlazu iz pojacivaca od svega nekoliko mili volti.

Sledecih par modifikacija se svodi na “smirivanje” pojacivaca tj zastita od samo-oscilovanja. U ovu svrhu se paralelno postavlja kondenzator od 100pF zaletovan na same cinch ulazne konektore. Takodje je potrebno postaviti prigusnicu izmedju izlaza od IC nozica 14 i samog zvucnika. Prigusnica se pravi sa zicom preseka 1mm, 10 zavoja, namotanih na telu otpornika 10Ω/2W.

Posto sam pravio prakticno “slave” pojacalo, funkcija za MUTE i STAND-BY mi nisu bile potrebne tako da sam R4 i R5 ulazne krajeve spojio na “logicku jedinicu”. Originalna dokumentacija je malo zbunjujuca vezano za maksimalni ulazni napon ovih izvoda pa nisam hteo da rizikujem i logicku jedinicu sam napravio sa zener diodom 4.7V spojenu redno preko otpornika 2.2KΩ 2W na +Vs.

Sto se tice hladjenja, i tu sam naprvio malu modifikaciju. Konkretno, nisam koristio predvidjenu rupicu za pricvrscivanje IC-a na hladnjak, nego sam urezao dve rupe u telo hladnjaka i metalnom plocicom preko IC-a snazno pricvrstio. Posto je neophodno da se metalno telo IC-a izoluje od mase (na telu je -Vs) neophodno je koristiti liskun izolator i to sve “podmazati” termo provodnom pastom. Kao sto se moze videti na slici, iskorisceni su hladnjaci od starih Atlon procesora. Ja nisam koristio ventilatore (tako sam dimenzionisao snagu) ali za vece snage su verovatno potrebni. Dodatno za takve ventilatore bi trebalo obezbediti 12V napajanje (dodatni izvodi na glavnom transformatoru) i eventualno mali termo regulacioni sklop (da ne proizvode buku i skupljaju prasinu pri malom opterecenju).

Za isprvljac su korisceni 2 x 10.000µF/63V i grez od 25A. Grez jeste malo predimenzionisan (bio je neznatno skuplji od 5A-skog) ali se zato moze mnogo lakse ohladiti. Transformator u mom slucaju je 100VA sa 2 x 22V/ 2.27A u sekundaru. Sa ovakvim  transformatorm se dobija +/- 30V jednosmernog napona.

I na kraju sta da vam kazem, pojacalce radi fantasticno! :). Probao sam ga na raznim zvucnim kutijama, izmedju ostalog i na veoma “indukciono teskim” 4Ω EV kutijama od 800W (profi zvucnici za razglas) i do nivoa snage za koji sam projektovao pojacalo, radi veoma cisto sto ukazuje na veliki dumping faktor ovakvog pojacivaca. Shum mirovanja kao ni brujanja skoro da nema.

Originalna dokumentacija za TDA7294 sa ne-modifikovanom shemom ovde.

[es] forum tema u vezi ove modifikacije ovde.

PDF verzija sheme macola-hq-mods-tda7294.pdf

73 de YU3MA